| |
Za doktore...
Maja Radenković, psiholog
Epilepsija i sport
Dugo su osobe sa epilepsijom obeshrabrivane u pokušaju da se bave
sportom zbog straha da to može povećati učestalost napada. Smatralo
se da povećano ventilisanje pri fizičkoj aktivnosti dovodi do
napada, međutim, ono je, zapravo, prirodni homeostatički odgovor
organizma i ne predstavlja izazivač. I uprkos novijim savetima
lekara, mnoge osobe sa epilepsijom se manje bave fizičkom aktivnošću
u poređenju sa opštom populacijom. Posledice toga su: uvećanje BMI,
nedostatak kondicije, posledično i sniženje samopouzdanja i povišen
stepen anksioznosti i depresivnog raspoloženja.
Bavljenje sportom, zapravo, u najvećem broju slučajeva ima povoljan
uticaj. EEG zapisi svedoče o smanjenju epileptičnih pražnjenja tokom
i nakon vežbanja. Redovno vežbanje doprinosi smanjenju stresa kao
jednog od faktora za izbijanje napada, a koncentracija koja je
potrebna za sportsku aktivnost se dalje prenosi i pomaže pri
kontroli napada.
Osobe sa epilepsijom predstavljaju veoma raznoliku populaciju pa pri
izboru sportske aktivnosti ili započinjanju novog režima vežbanja
uvek je potrebna individualna procena u saradnji s lekarom-epileptologom.
Dobro poznavanje pacijenta u medicinskom smislu podrazumeva
poznavanje: vrste napada, njihovu učestalost, propratnih efekata
lečenja, individualne sposobnosti da se prate uputstva lekara,
savesnost i vrste željenih aktivnosti.
Ono što osoba sama za sebe može da učini jeste i da izbegava poznate
okidače napada i pravovremeno uzima odgovarajuću terapiju. Ukoliko
primeti da se napadi obično javljaju u određeno vreme, bavljenje
fizičkim aktivnostima treba da ostavi za period kada je verovatnoća
za napad mala. Iscrpljivanje vežbanjem može uzrokovati pad
koncentracije leka u serumu i to povećava verovatnoću javljanja
napada. Takođe, organizam ne sme da dehidrira ili dođe u stanje
suviše niskog nivoa šećera u krvi, prilikom vežbanja.
Većina sportova je bezbedna kada je uspostavljena dobra kontrola
napada i kada okruženje nije rizično. Nije se pokazalo da kontaktni
sportovi, kao npr. fudbal i hokej, indukuju napade, a plivanje i
sportovi u vodi, zahtevaju, osim kontrole napada i pojačanu pažnju
okoline. Ekstremni sportovi se osobama sa epileptičnim smetnjama ne
preporučuju (Howard, G.M et al., 2004.).
Jedna norveška studija koja je imala za cilj da analizira navike
odraslih sa aktivnom epilepsijom zabeležila je da je većina njih
značajno manje “koristila” dostupan kiseonik u odnosu na prosek i
vodila pasivan način života uz slabe socijalne kontakte pa je
fizička aktivnost preporučena za poboljšanje kvaliteta života. Nakon
četrvoronedeljnog pažljivo planiranog “sportskog režima” (45 minuta
dnevno, 6 dana u nedelji), uzimanje kiseonika je napredovalo u
proseku za 19%. Nije došlo do klinički značajnih promena
koncentracija leka u serumu. Nekoliko meseci nakon perioda
treniranja, 70% njih je ostalo fizički aktivno. U studiji je
zaključeno da fizička aktivnost nije faktor okidanja napada,
naprotiv i ima pozitivan uticaj u psihosocijalnoj sferi ovih ljudi (Nakken
K.O. et al., 1990.).
Druga studija u kojoj su učestvovale žene sa epilepsijom, koja se
nije mogla kontrolisati lekovima, upražnjavanje aerobnih aktivnosti
tokom 15 nedelja je uticalo da se značajno smanji broj napada,
vrednosti holesterola, pritužbe na loš san i osećaj zamorenosti i
takođe poveća maksimalno korišćenje kiseonika (Eriksen H.R., et al.,
1994.).
Svi su pokazatelji da treba i dalje intenzivno informisati,
ukazivati na istraživanja u ovoj oblasti i davati pozitivne primere
u praksi uz afirmisanje sportske aktivnosti, što će polako voditi
poboljšanju kvaliteta života osoba sa epilepsijom i formiranju
svesti o ovom fenomenu u okruženju.
1. Eriksen H. R., Ellertsen B., Grønningsæter H., Nakken K. O.,
Løyning Y., Ursin H. (1994.), Physical Exercise in Women with
Intractable Epilepsy, Epilepsia 35 (6): 1256–1264,
www.blackwell-synergy.com/doi/abs/10.1111/j.1528-1157.1994.tb01797.x
2. Howard G. M., Radloff M. & Sevier T. L., (2004.), Epilepsy and
sports participation, Current Sports Medicine Reports, Vol. 3,
Number 1,
www.springerlink.com/content/w4vt210p8k22n10l
3. Nakken K. O., Bjørholt P. G., Johannessen S.I., Løyning T., Lind
E. (1990.), Effect of physical training on aerobic capacity, seizure
occurrence, and serum level of antiepileptic drugs in adults with
epilepsy, Epilepsia. 31(1): 88-94,
www.epilepsytoronto.org/SportsNexercise.html |
|
Stručni prilozi:
|
|
