Šta je to epilepsija?

6. Prva pomoć kod napada

Šta uraditi u toku napada?

Za one tipove napada kada postoji samo kratak prekid svesti, kao što su apsansi i kod onih gde nema nikakve promene stanja svesti (jednostavni parcijalni napadi), nije potrebna nikakva intervencija. Očevidac treba samo smireno da ohrabri osobu koja ima napad, ali i ostale posmatrače, i da istovremeno neprestano zapaža i pamti sve što se događa, tj izgled samog napada.
Kod napada koji dovode i do promene svesnosti (izmene nivoa svesti) kakvi su na primer složeni parcijalni napadi, najvažnije je prepoznati da se radi o epileptičkom napadu i tada treba uraditi sledeće:

• Prepoznati nastupajuće znake napada, kakvi su ukočen pogled, automatizmi, prestanak govora ili konfuznost.
• Obezbediti osobu sa napadom da bude bezbedna. Blokirati pristup opasnostima ali ne sputavati osobu tokom napada. Voditi je dalje od opasnih mesta, obezbediti zatvoren prostor i spustiti je na pod ako je neophodno.
• obezbediti smireno objašnjenje pacijentu i posmatračima. Ostati pribran i mirnim i tihim glasom govoriti osobi da je na sigurnom
• Zadržati bezbednu distancu ako je osoba jako uznemirena ili konfuzna tokom ili neposredno po završetku napada, sve dok se ponašanje ne vrati normali.
• Registrovati sva događanja

Generalizovani tonično-klonični napad deluje posebno uznemirujuće za posmatrače, deluje zbunjujuće i obično se reaguje panično, često i pogrešno. Zato je važno sasvim jasno znati šta treba uraditi u ovakvoj situaciji, a šta ne. Potrebno je:

1. Ostani priseban, većina napada traje svega nekoliko minuta.
2. Spreči povređivanje tako što ćeš ukloniti opasne predmete iz okoline,
3. Obrati pažnju na trajanje samog napada
4. Učini da osoba nije sputana, ne sprečavaj niti ograničavaj pokrete
5. Drži posmatrače po strani
6. Ne sputavaj osobu na bilo koji način
7. Ne stavljaj ništa u usta osobi koja ima napad
8. Ne daj joj da pije vodu, tablete ili hranu sve dok ne bude potpuno budna.
9. Ako napad traje duže od 5 minuta pozovi 94
10. Budi pažljiv i ohrabrujući i traži od drugih da budu isto takvi.

Potrebno je naglasiti još jednom. Najvažnije je ostati pribran i ne stavljati ništa u usta osobe koja ima napad.

1. Kada neko u vašoj blizini ima napad, najvažnija stvar je ostati priseban. Anksioznost, panika i strah nisu od pomoći i jedino povećavaju napetost cele situacije. Potrebno je da se ohrabruje sama osoba koja ima napad, ali i sve osobe koje su prisutne i posmatraju napad, i treba im reći da je situacija pod kontrolom, da će napad brzo proći i da će potom osoba koja ima napad biti dobro.
2. Reagujte na prirodu napada. Ukoliko izgleda da će osoba koja ima napad da padne ili je blizu opasnih mesta kao što su stepenice ili prometna ulica, pažljivo je spustite da legne na zaštićeno mesto. Izmaknite oštre ili čvrste predmete koji bi mogli da je povrede. Popusti okovratnik i ukloni naočare. Ako je moguće, stavite nešto mekano (kao što je smotana jakna na primer) ispod njene glave, i okrenite osobu na stranu, tako da tečnost iz usta (pljuvačka) može slobodno da ističe napolje, da bi se na taj način omogućio slobodan pristup vazduha plućima. Nikada ne prisiljavaj osobu na nešto što bi je povredilo ili otežalo prirodni tok napada i oporavka.
3. Ako je moguće, precizno odredite vreme trajanja samog napada. Ukoliko ste upoznati sa napadima koje osoba ima, na ovaj način će te lako moći da odredite da li je ovaj napad teži ili lakši no obično. Ukoliko napad traje duže od 5 minuta, pozovite 94.
4. Otkopčajte tesno zakopčana dugmad oko vrata i popustite kaiš ako je stegnut. Uklonite naočare i kravatu ako ih osoba ima. Ne pokušavajte da uklonite kontaktna sočiva, jer može da dođe do oštećenja oka.
5. Tokom i posle napada pokušajte da posmatrače držite po strani. Za prvu pomoć je potrebna jedna, najviše dve osobe. Više ljudi obično povećavaju konfuziju i povećava neprijatnost osobi koja se oporavlja od napada u gužvi.
6. Pokušaji da se ograniče pokreti osobe koja ima napade je nepotrebno i opasno. Možete povrediti osobu, ili možete sami zadobiti povrede. Umesto toga, budite sigurni da je na sigurnom i da ima dovoljno prostora za disanje.
7. NIKADA ne stavljajte predmete u usta osobe koja ima napad. Za to ima tri dobra razloga:
   1) nije potrebna nikakva intervencija jer jezik NE MOŽE da „zapadne“.
   2) može doći do povređivanja jezika, usana ili zuba osobe u napadu i
   3) može doći do povređivanja prsta osobe koja pokušava da „izvuče“ jezik.
8. Može vam prva ideja biti da osobi koja ima napad date vodu i šećer, neki lek ili hranu. Nipošto ne radite to, jer osoba koja ima napad nije u stanju da guta te može doći do ugušenja. Ne treba davati ništa „na usta“ sve dok se osoba potpuno ne oporavi od napada. To će biti kada osoba bude u stanju da jasno odgovori na pitanja kao što su „koja je tvoja adresa“ ili „ koji je danas dan“. Kako napad popušta, uverite se da se disanje vraća normali (za vreme napada disanje može da stane, ili da deluje otežano).
9. Ako vam je poznato da osoba nije ranije imala napade, tj. da je ovo njen prvi napad, ili ako napad traje duže od 5 minuta, pozovite SHMP (94). Verovatno će napad proći do dolaska hitne pomoći, i osobi neće biti potrebna neposredna medicinska intervencija. Ali je od velike važnosti da pratite sva događanja tokom napada i dužinu napada, da bi ste bili u stanju da date izveštaj medicinskom osoblju. Ostale situacije kada se zove hitna pomoć - 94:
   • Ako napad traje duže od 5 minuta.
   • Ako se napadi ponavljaju bez dolaženja k svesti između njih.
   • Ako osoba ne reaguje i nekoliko minuta po završetku napada
   • Ako ne uspostavi normalno disanje po završetku napada
   • Ako se dogodi povređivanje osobe za vreme napada
   • Ako se napad dogodi u vodi
   • Ako osoba pored epilepsije ima i i druge zdravstvene situacije (kao što je šećerna bolest ili trudnoća)
   • Ako nije poznato da je osoba ranije imala napade
10. Kada je napad prošao i smirenost zavladala, ispričajte osobi koja je imala napad tačno šta se dešavalo. Opišite napad i njegovo trajanje. Ohrabrite je i pružite joj podršku. Ne ustručavajte se da je upitate da li joj nešto treba i, ako je potrebno, obezbedite siguran prevoz do kuće. Kada se osoba potpuno oporavi, verujte da ona zna najbolje šta joj je potrebno.